Пројекат ‘’Реконструкција средњевековног града у Крушевцу” се односи на припрему потребне документације за реконструкцију средњовековног града у Крушевцу, који представља материјалне остатке из времена када је био престоница Србије под влашћу кнеза Лазара Хребељановића и његовог сина Стефана Лазаревића (од 1371. до 1405. године). Крушевац има посебно дубоку везу са Косовском битком и митологијом која је настала око ње. У цркви Лазарици причешћена је војска кнеза Лазара, српска војска из Крушевца отишла на Косово… Славна прошлост Крушевца представља основу колективног идентитета његових становника и препознатљивости не само у националном окружењу.

Средњовековни град у Крушевцу први пут је систематски истражен и делимично реконструисан шездесетих година прошлог века, од када се у јавности повремено појављује идеја да се тзв. „стари град“ обнови, делимично или у максималној могућој мери. До сада није постигнут значајнији напредак у реконструкцији средњовековног града из више разлога. Досадашња археолошка истраживања су показала да се изнад значајног дела средњовековног града налазе новије грађевине које би требало експроприсати и срушити ради потпуне реконструкције. Већина њих је током времена легализована, што ситуацију додатно компликује. Изнад темеља зида на источној страни града пролази улица Царице Милице. Слична ситуација је и на западној страни где се темељи једне куле налазе у средини улице Страхињића Бана, која је веома прометна и важна градска улица. Последњи мањи захват урађен је 2018-19. године на западном зиду средњовековног града који је делимично реконструисан, по пројекту Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.

Осим тога, постојали су различити приступи и несугласице у локалној заједници око тога да ли реконструкција треба да се уради или у ком обиму и неадекватна сарадња локалне власти и Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, који има законску надлежност да одреди обим и садржај реконструкције. Коначно, грађани и локална заједница нису имали прилику да дају своје мишљење о евентуалној реконструкцији.

Непостојање јасних смерница у вези са реконструкцијом веома негативно утиче на могућност њеног спровођења. Обновом неколико средњовековних градова у Србији (Голубац, Стари Рам, Пирот, Ужице), која је реализована у последњој деценији у Србији, ова тема је поново стављена у фокус локалне јавности и локално руководство је вољно да се покрене пројекат комплетне реконструкције.

Како крушевачки средњовековни град спада у непокретно културно добро од изузетног значаја, где значајну улогу има Републички завод за заштиту споменика културе, а према члану 101. Закона о културном добру Републике Србије, има законска овлашћења да даје сагласност на пројекте и документацију за извођење радова на културним добрима од изузетног значаја као што је средњовековни град Крушевац и одређује до ког нивоа је могућа и дозвољена интервенција.

Успешном реконструкцијом предложеног пројекта створени би услови за накнадне активности на изради пројектне документације (израда плана детаљне регулације и пројеката за грађевинску дозволу, прибављање потребних дозвола, обезбеђење средстава, неопходна експропријација и извођење реконструкције. Дугорочно гледано, реализација целог пројекта реконструкције ће довести до значајног друштвено-економског напретка локалне заједнице, посебно кроз развој туризма и развоја локалне заједнице.

Координатор пројекта „Реконструкција средњовековног града у Крушевцу“ је Агенција за регионални развој Расинског округа Крушевац, која је припремила и реализује пројекат у партнерству са Градом Крушевцем и удружењем „Еуроконтакт“ из Крушевца. Пројекат је финансијски подржала Европска унија кроз програм ”ЕУПРО ПЛУС”, а суфинансирање пројекта је обезбедио Град Крушевац.