На округлом столу „Реконструкција средњовековног града у Крушевцу – могућности и изазови“, одржаном 18. септембра у Бизнис инкубатору Крушевац, окупљени стручњаци и представници локалне заједнице разговарали су о будућности садашњег Археолошког парка и његовој улози у културном и туристичком развоју града.
Циљ овог скупа био је да се на једном месту чују различита мишљења – од стручњака из Републичког
завода за заштиту споменика културе, који израђује Студију заштите, презентације и ревитализације, коа
укључује студију заштите, идејно решење и идејни пројекат, до представника локалне заједнице.
После уводних речи модератора Округлог стола, присутнима се испред локалне самоуправе обратила Снежана Алексић, помоћница Градоначелника за друштвене делатности, која је указала на значај обнове средњовековног града у Крушевцу, познатом и као Лазарев град, за будући друштвени и економски живот Крушевца.
Потом је менаџер пројекта Ненад Крстић је представио присутнима најважније елементе пројекта “Реконструкција средњовековног града у Крушевцу”, у оквиру кога се одржава Округли сто, уз агласак да пројекат није нечији лични, нити политички већ крушевачки пројекат који су Крушевљани дуго чекали. Истакао је подршку релевантних актера из локалне заједнице и захвалио се донатору, Европској унији која је подржала пројекат кроз програм “ЕУПРО ПЛУС”.
Данијела Петковић, руководилац Тима за археолошка истраживања Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, представила укратко историјат археолошких истраживања од почетка 60-их година прошлог века, а детаљније истраживања која су у оквиру пројекта рађена од 1. јула до 15. августа 2025. године. Истакла је да није пронађено ништа од епохалног значаја, али да међу налазима има предмета још из неолита, те да су налази тренутно у обради и да ће у ближој будућности бити представљени јавности.
Последњи уводничар, архитекта Мирко Ковачевић, који је учествовао и делом предводио истраживања још 60-их година прошлог века, није због изненадних здравствених проблема био у могућности да лично дође и присуствује Округлом столу, али је на његов предлог модератор прочитао учесницима Округлог стола његове ставове о предметној теми, који су објављени у последњем броју Часописа за књижевност, уметност и културу “Багдала”. У овом тексту г. Ковачевић је изнео став да се једино Главна кула (познатија као “Донжон кула”) и део у непосредној близини могу реконструисати са скоро 100% тачности, док нема довољно информација у вези осталог дела Великог града, те би се сваки покушај обнове у великој мери ослањао на аналогију са другим капиталним објектима који су направљени у слично време (манастири Раваница и Манасија и утврђење у Смедереву). Интересантно је
да чак није познато докле се простирао Мали град, чији остаци постоје, али нису нађени трагови источног бедема за који се зна да није имао даље од Кожетинског потока, чије су га воде вероватно током векова однеле.
После обраћања уводничара развила се дискусија у којој су активно учешће узели скоро сви присутни. Из целокупне дискусије закључено је да би наредни потези, по завршетку пројекта могли да буду следећи:
- Израда Детаљног плана регулације за подручје Старог града и непосредне околине,
- Решавање имовинско-правних односа, будући да има приватних парцела и парцела са недефинисаним статусом у оквиру самог комплекса,
- Измештање комуналних инсталација које тренутно онемогућавају примену савремених археолошких метода попут георадара и лидара,
- Неопходна је експропријација одређених парцела и објеката у околини, могуће и формирање јединствене урбанистичке целине оивичене улицама Миличином, Југовићевом, Страхињила Бана и Цара Лазара,
- Приликом уређења непосредне околине Старог града треба водити рачуна да се сачувају објекти који су под заштитом државе И они који имају архитектонску, културну или историјску вредност, а да са друге стране реконструисан Стари град добије одговарајући приступ и видљивост,
- Израда пројектне и техничке документације за саму реконструкцију, неопходне за тражење донаторске подршке,
- Реконструкција средњовековног града треба да се ради у фазама, почевши од Главне куле и њене непосредне околине.
Модератор Округлог стола био је Богдан Вучковић, историчар из Народног музеја Крушевац. Учешће у раду Округлог стола узело је 27 особа из локалне заједнице и Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.